Visoki prinosi dunje – koliko đubriva je potrebno za uspešno gajenje

Stručni savet: Ljiljana Gvozdić, dipl. inženjer poljoprivrede, PSSS Srbija

Zašto je đubrenje ključno za uspešan uzgoj dunje?

Za dobijanje visokih prinosa dunje i plodova vrhunskog kvaliteta, jedna od najvažnijih agrotehničkih mera je pravilno i redovno đubrenje.
U mladim zasadima to omogućava ubrzan rast stabala i raniji početak rađanja, dok u starijim zasadima direktno utiče na količinu i kvalitet plodova.
Zbog toga je neophodno da dunje svake godine dobijaju odgovarajuće mineralne i organske hranljive materije koje zadovoljavaju njihove nutritivne potrebe.

Koji su najvažniji hranljivi elementi za dunju?

Najznačajniji elementi koji se dodaju đubrivima su azot, fosfor, kalijum, kalcijum i magnezijum.
Pored ovih, dunja u manjim količinama zahteva i elemente u tragovima poput gvožđa, mangana, cinka, bora i molibdena.
Optimalan izbor i doziranje hraniva najbolje je utvrditi agrohemijskom analizom zemljišta, koja omogućava preciznu preporuku za đubrenje u skladu sa potrebama zasada.

Ukoliko analiza nije dostupna, đubrenje se može vršiti orijentaciono, na osnovu opservacije biljaka i prosečnih normi za određeni uzrast i period rasta.

Potrebne količine đubriva u različitim fazama rasta dunje

Dunja u različitim fazama svog razvoja koristi različite količine hranljivih materija:

• Period intenzivnog rasta (prvih 4-5 godina): Najvažniji je azot, jer učestvuje u izgradnji belančevina i tkiva. Fosfor i kalijum su takođe neophodni, ali u nešto manjim količinama.
• Period rodnosti: Azot ostaje ključan za formiranje cvetova, plodova i mladara. Fosfor je važan za razvoj plodova i korena, dok je kalcijum neophodan za kvalitet plodova.
• Period starosti: Azot je i dalje potreban za podsticanje rasta mladara i lišća, dok su fosfor i kalijum neophodni u nešto manjim količinama, zavisno od uslova gajenja.

Preporuke za đubrenje mladih i rodnih zasada dunje

Mlada stabla do pete godine đubre se pojedinačno sa oko 0,2 do 0,5 kg KAN-a (kalcijum-amonijum-nitrat) i 0,5 do 1,2 kg kompleksnog NPK đubriva u odnosu 10:12:26, u zavisnosti od starosti i razvoja.

U rodnim zasadima đubrenje se vrši po celoj površini zemljišta koje zauzimaju stabla, jer korenov sistem obuhvata celu površinu. Količine mineralnih đubriva su znatno veće zbog većih potreba biljaka i iznošenja hranljivih elemenata:

• Osnovno đubrenje mineralnim kompleksnim NPK đubrivom (formulacija 10:12:24) u količini od 400 do 600 kg/ha.
• Đubrivo se ravnomerno raspoređuje po zemljištu i zatim zaorava na dubini od 10 do 14 cm.
• Svake treće godine preporučuje se dodavanje oko 30 tona zgorelog goveđeg stajnjaka po hektaru.
• Moguće je i zasejati biljke za zelenišno đubrenje, koje se zaoravaju u drugoj polovini aprila naredne godine.

Zaključak: pravilno i redovno đubrenje kao osnova visokih prinosa

Redovno đubrenje dunje mineralnim i organskim đubrivima, u skladu sa starošću zasada i fazom rasta biljaka, predstavlja ključni preduslov za postizanje visokih prinosa i kvalitetnih plodova.
Preporuke zasnovane na agrohemijskim analizama zemljišta omogućavaju preciznu i efikasnu primenu hraniva, dok orijentaciono đubrenje može poslužiti ukoliko analiza nije dostupna.

Uz pravilnu negu i druge agrotehničke mere, kao što su rezidba i navodnjavanje, đubrenje doprinosi zdravom razvoju dunje i ekonomski isplativoj proizvodnji.