Istina o Gavrilu Principu: Propaganda, Atentat i Istorijska Percepcija

Kada se pomene ime Gavrilo Princip, pred očima nam se često pojavi ista crno-bela fotografija koja decenijama dominira udžbenicima i kolektivnim sećanjem. Međutim, ta slika nije verodostojan prikaz stvarnosti.

Atentat koji je promenio tok istorije

Gavrilo Princip, srpski student i član revolucionarne organizacije Mlada Bosna, izvršio je 28. juna 1914. godine atentat na austrijskog nadvojvodu Franca Ferdinanda i njegovu suprugu Sofiju u Sarajevu. Ovaj čin označio je početak Prvog svetskog rata i zauvek promenio istorijski tok. Ipak, način na koji danas zamišljamo Principa i njegove motive u velikoj meri je oblikovan austrougarskom propagandom.

Fotografija koja vara: propaganda u službi monarhije

Istoričarka Nevena Kovačević, osnivačica projekta Putevima srpske istorije, podseća da je najpoznatija fotografija Principa nastala nakon njegovog hapšenja i mučenja u austrougarskim tamnicama.

„Svi smo videli tu fotografiju mnogo puta, ali ona je predstavljena kao Princip pre atentata. Austrougarske vlasti su ga u štampi opisivale kao slabog, iznemoglog fanatićnog mladića. Cilj je bio da se međunarodna javnost uveri da je Srbija odgovorna i da se opravda politika tadašnje Monarhije“, objašnjava Kovačević.

Na Vikipediji, fotografija nosi opis: „Gavrilo Princip izobličenog izgleda u obolelom stanju u austrougarskoj tamnici Terezin“. Ipak, postoje i druge slike koje prikazuju mladog, zdravog i privlačnog mladića, što je potpuno drugačiji prikaz od propagandne verzije.

Moć propagande i oblikovanje kolektivnog sećanja

„Kako je jedna fotografija mogla promeniti način na koji svet posmatra ceo jedan narod? Upravo to je bila namera Austrougarske Monarhije. Principov izmučeni lik iskorišćen je da Srbe prikaže kao fanatične, nemoćne i nezrele. Time je opravdavala svoje političke poteze“, ističe Kovačević.

Ovaj primer jasno pokazuje kako propaganda može duboko uticati na kolektivnu svest i psihologiju masa. O toj temi Kovačević će govoriti i na predavanju „Propaganda kroz srpsku istoriju“, koje će se održati 11. septembra u ASK centru u Beogradu.

Tragičan kraj Gavrila Principa

Gavrilo Princip je imao samo 18 godina kada je osuđen na 12 godina zatvora – maksimalnu kaznu za maloletnike u to vreme. Kaznu je služio u austrougarskoj tvrđavi Terezin, gde je pod teškim uslovima proveo ostatak života.

Usled teških zatvorskih uslova i bolesti, Principu je ranije amputirana desna ruka, a preminuo je 28. aprila 1918. godine od tuberkuloze.

Zaključak

Priča o Gavrilu Principu nije samo priča o atentatu koji je potresao svet, već i o tome kako propaganda može manipulisati istinom i oblikovati istorijsko pamćenje. Razumevanje ovih činjenica ključno je za objektivno sagledavanje istorijskih događaja i nasleđa koje oni ostavljaju.