Isplativa voćna vrsta čija cena ne prestaje da raste
Pistaći važe za jednu od najcenjenijih i najskupljih orašastih kultura na tržištu, zbog čega mnogi veruju da mogu da uspevaju isključivo u toplim i sušnim krajevima sveta. Ipak, iskustva domaćih proizvođača pokazuju da se ova voćna vrsta uspešno gaji i u Srbiji.
U vreme kada sve više ljudi vodi računa o zdravoj i uravnoteženoj ishrani, raste i potražnja za orašastim plodovima. Pistaći su među najtraženijima, a njihova cena godinama ostaje visoka.
Od rasadnika do zasada pistaća
Dejan Jakovljević iz Selišta, koji se tradicionalno bavi proizvodnjom sadnog materijala, pre pet godina odlučio je da proširi proizvodnju i počne sa uzgojem pistaća i prodajom sadnica.
Danas poseduje oko 50 četvorogodišnjih stabala koja služe kao matične biljke za proizvodnju novih sadnica, dok je ove godine zasadio još oko 200 stabala namenjenih budućem plodonošenju.
Prema njegovim rečima, pojedine sorte pistaća bez problema podnose klimatske uslove u Srbiji i ne zahtevaju posebnu zaštitu tokom zime.
„Sadnice normalno rastu i rađaju bez dodatne zaštite od niskih temperatura. Biljke su veoma otporne, a održavanje nije zahtevno“, objašnjava Jakovljević.
Jedna od najstarijih voćnih vrsta na svetu
Pistaći imaju dugu istoriju. Smatra se da ih ljudi koriste još od praistorije, a poreklo vode sa prostora današnjeg Irana i centralne Azije. U Kini su poznati kao „srećni orah“, dok ih u Iranu nazivaju „nasmejanim orasima“.
Ova kultura pominje se i u Bibliji, a među prvima u Evropi popularizovali su je stari Rimljani. Car Vitelije doneo je pistaće u Rim u prvom veku nove ere, nakon čega su postali sastavni deo brojnih recepata.
Kako se gaje pistaći?
Prema iskustvu domaćih proizvođača, pistaći su među otpornijim voćnim vrstama. Njihova prirodna smola intenzivnog mirisa odbija mnoge insekte i divljač, pa su problemi sa štetočinama relativno retki.
Najpogodnije vreme za sadnju je jesen, kako bi se biljke tokom zime prilagodile novom staništu i razvile korenov sistem. Sadnja se može obavljati i tokom zime, ali je preporučljivo završiti je najkasnije do kraja januara.
Prvi plodovi mogu se očekivati nakon tri do četiri godine, dok se ozbiljniji prinosi ostvaruju tek kada stabla dostignu punu zrelost.
Isplativa proizvodnja
Ako se uzmu u obzir tržišna cena pistaća i prosečan prinos od oko 15 kilograma po stablu u desetoj godini, uzgoj ove kulture može da bude veoma isplativ.
Prinos zavisi od starosti stabla, sorte, klimatskih uslova i primenjenih agrotehničkih mera. Prema podacima proizvođača, stabla stara oko 12 godina u Srbiji već daju više od 15 kilograma ploda, dok u razvijenim zasadima u Turskoj prinos može da dostigne i 25 kilograma po stablu.
Podnose i velike minuse i letnje vrućine
Iako potiču iz područja sa ekstremnim klimatskim uslovima, pistaći se odlikuju izuzetnom otpornošću. Mogu da izdrže temperature od minus 25 do čak 50 stepeni Celzijusa.
Najvažnije je da imaju dovoljno sunčeve svetlosti tokom leta i zemljište koje dobro propušta vodu, bez zadržavanja vlage oko korena.
Stabla se najčešće sade na rastojanju od 4,5 do 6 metara, a u punom razvoju mogu da dostignu visinu od oko šest metara.
Sve veće interesovanje za sadnice
U Srbiji se trenutno najčešće proizvode sorte Aegina, Kerman i Peters. Kerman je najzastupljenija sorta u svetu i posebno je cenjena zbog otpornosti na kontinentalne klimatske uslove, dok Peters služi kao oprašivač i ne daje plodove.
Iako još nema mnogo velikih komercijalnih zasada, interesovanje za sadnice iz godine u godinu raste. Većina kupaca nabavlja pistaće za dvorišta i manje voćnjake, a cena sadnica kreće se od 15 do 20 evra, u zavisnosti od kvaliteta i starosti biljke.
