Ova pojava u Istočnoj Srbiji tera strah u kosti: Turisti je zaobilaze u širokom luku, a ni meštanima nije svejedno!
Gotovo da nema čoveka u Srbiji koji nije makar jednom čuo za vlašku magiju. Kada se pomenu vračare iz Timočke krajine, većina ljudi odmah pomisli na nešto mračno, tajanstveno i opasno. Decenijama se u javnosti stvara slika o zlim ženama koje bacaju kletve, prizivaju nesreću i svojim ritualima utiču na ljudske sudbine.
Takvoj percepciji značajno su doprineli mediji, koji gotovo svaku tragediju u Istočnoj Srbiji – bilo da je reč o ubistvu, samoubistvu ili nekom drugom zločinu – često dovode u vezu sa vlaškom magijom. Tako su drevni običaji i verovanja dobili jednu od najnegativnijih mogućih konotacija u našem društvu.
Nasleđe starije od hrišćanstva
Međutim, iza svih predrasuda krije se nešto sasvim drugačije. Vlaška magija nije nastala juče niti predstavlja nekakvu organizovanu „crnu veštinu“. Reč je o skupu tradicionalnih obreda, verovanja i rituala čiji koreni sežu hiljadama godina unazad, mnogo pre dolaska hrišćanstva na ove prostore.
Kao i u mnogim drugim krajevima Evrope, hrišćanstvo je tokom vekova potisnulo stare religijske običaje. Ipak, među Vlasima su pojedini elementi drevnih verovanja opstali do današnjih dana. Većina pripadnika ove zajednice danas normalno obeležava hrišćanske praznike i slave, ali je istovremeno uspela da sačuva deo kulturnog nasleđa svojih predaka.
Ljude koji održavaju te običaje često nazivamo vračarama, vešticama ili paganima, uglavnom u negativnom smislu. A možda bi trebalo da ih posmatramo drugačije – kao čuvare jednog izuzetno starog kulturnog nasleđa.
Vlaške vračare i britanski druidi
Zanimljivo je da ono što kod nas izaziva strah i podsmeh, u drugim zemljama predstavlja važan deo nacionalnog identiteta i turističke ponude.
Najbolji primer su druidi, drevni sveštenici keltskih naroda sa prostora Britanije i severozapadne Evrope. Mnogi ih poznaju zahvaljujući pričama o Asteriksu i Obeliksu. Sećate se starca sa dugom belom bradom koji priprema čuveni čarobni napitak? Upravo on predstavlja druida.
Druidi su vekovima bili povezivani sa lekovitim biljkama, proricanjem budućnosti, ritualima i posebnim odnosom prema prirodi. Poštovali su hrastove šume, izvore, jezera, pećine i druga mesta za koja su verovali da imaju posebnu moć.
Slične elemente možemo pronaći i u tradicionalnim vlaškim verovanjima. Mnogi obredi vezani su za prirodne lokalitete poput pećina, prerasti, stena, izvora i drugih karakterističnih mesta po kojima je Istočna Srbija poznata.
Simbolika vatre i drevni rituali
Vatru su i druidi i stari balkanski narodi smatrali simbolom pročišćenja, života i veze sa božanskim silama. U vlaškoj tradiciji ona zauzima posebno mesto, a jedan od najpoznatijih običaja jeste priveg – ritual posvećen preminulima koji se i danas održava u pojedinim krajevima.
Takvi običaji predstavljaju žive tragove prošlosti i svedočanstvo o tome kako su naši preci razumeli svet oko sebe.
Turističko blago koje zanemarujemo
Dok Velika Britanija ostvaruje ogromne prihode zahvaljujući pričama o druidima koji su nestali pre više od hiljadu godina, Srbija često zanemaruje sopstveno nasleđe koje i dalje postoji.
Zamislite koliko bi stranom turisti bilo zanimljivo da prisustvuje autentičnom obredu koji se, uz određene izmene i poštovanje lokalne zajednice, održava vekovima. Ne rekonstrukciji za potrebe turista, već običaju koji je zaista opstao do danas.
Istočna Srbija već poseduje sve što je potrebno za razvoj jedinstvenog kulturnog turizma – misteriozne legende, drevne rituale, fascinantne prirodne lokalitete i bogatu tradiciju. Ono što nedostaje jeste drugačiji pogled na sopstveno nasleđe.
Umesto straha – očuvanje tradicije
Vlaška magija, legende i običaji koji je prate ne moraju biti predmet podsmeha ili straha. Oni predstavljaju deo kulturne istorije Srbije i svedočanstvo o tradicijama koje su preživele vekove društvenih i religijskih promena.
Umesto da ih demonizujemo ili pokušavamo da ih iskorenimo, možda bi trebalo da ih bolje razumemo, sačuvamo i predstavimo svetu kao jedinstveni deo kulturnog identiteta Istočne Srbije. Ono što danas mnogi vide kao misteriju, sutra bi moglo da postane jedan od najprepoznatljivijih turističkih simbola ovog dela zemlje.
