Mentalni poremećaji rastu širom sveta: anksioznost i depresija pogađaju milijarde ljudi
Gotovo 1,2 milijarde ljudi širom sveta živelo je sa nekim oblikom mentalnog poremećaja tokom 2023. godine, pokazalo je veliko međunarodno istraživanje objavljeno u časopisu The Lancet. Najveći rast zabeležen je kod anksioznosti i depresije, koje su ujedno postale i najčešći mentalni poremećaji na globalnom nivou.
Anksioznost i depresija beleže dramatičan rast
Istraživanje je pokazalo da je broj slučajeva anksioznosti porastao za čak 158 odsto u odnosu na 1990. godinu, dok je depresija zabeležila rast od 131 odsto.
Na trećem mestu po učestalosti našli su se poremećaji ličnosti koji nisu povezani sa drugim mentalnim poremećajima ili zloupotrebom supstanci.
Autori upozoravaju da svet ulazi u „zabrinjavajuću fazu pogoršanja globalnog tereta mentalnih poremećaja“.
Pandemija ostavila dugoročne posledice
Prema podacima istraživača, problemi mentalnog zdravlja rasli su i pre pandemije kovida-19, ali je zdravstvena kriza dodatno pogoršala situaciju.
Depresija je nakon pandemije nastavila da raste i nije se vratila na nivoe pre kovida, dok je anksioznost dostigla vrhunac i ostala veoma visoka tokom 2023. godine.
Mladi među najugroženijima
Posebno zabrinjava podatak da mentalni poremećaji sve češće pogađaju mlađe generacije.
Najveći teret primećen je kod osoba između 15 i 39 godina, a prvi put je vrhunac problema zabeležen već u grupi od 15 do 19 godina.
Stručnjaci upozoravaju da je upravo adolescencija ključan period razvoja mozga, socijalnih odnosa i emocionalne stabilnosti.
Žene češće pogođene, ali ne svim poremećajima
Većina mentalnih poremećaja češće je registrovana kod žena, dok su poremećaj iz autističnog spektra, ADHD, poremećaji ponašanja i pojedini poremećaji ličnosti bili zastupljeniji kod muškaraca.
Među analiziranim stanjima našli su se i bipolarni poremećaj, šizofrenija, anoreksija, bulimija i distimija.
Zašto broj slučajeva raste
Stručnjaci navode više razloga za rast mentalnih poremećaja:
- ekonomska nesigurnost
- stres i traume
- ratovi i političke krize
- usamljenost i slabljenje društvenih veza
- problemi sa dostupnošću zdravstvene zaštite
- nasilje i diskriminacija
- posledice pandemije
Istovremeno, smanjenje stigme i bolje dijagnostikovanje doveli su do toga da ljudi češće traže pomoć i otvorenije govore o problemima.
Mentalno zdravlje postaje globalni izazov
Autori studije upozoravaju da rast problema mentalnog zdravlja nije praćen dovoljnim širenjem psihološke i psihijatrijske pomoći.
Naglašavaju da odgovor na potrebe ljudi više ne sme biti izbor, već obaveza zdravstvenih sistema i država širom sveta.
Šta stručnjaci savetuju
Stručnjaci preporučuju da osobe koje osećaju dugotrajan stres, anksioznost ili depresivne simptome potraže stručnu pomoć.
Pored terapije i podrške, važnu ulogu imaju:
- kvalitetan san
- fizička aktivnost
- zdrava ishrana
- druženje i podrška bliskih ljudi
- hobiji i vreme za odmor
- balans između privatnog i poslovnog života
Sve više istraživanja pokazuje da upravo svakodnevne životne navike mogu imati veliki uticaj na očuvanje mentalnog zdravlja.
