Borovnica organska – izazov za mnoge, tržište EU je cilj
Plantaže borovnice niču po celoj teritoriji Srbije, ali borovnica organska je novi izazov. Svetski trendovi u potrošnji borovnice opravdavaju ulaganja u zasnivanje zasada borovnice. Još 5 – 6 godina se očekuje da će tražnja nadmašivati potrošnju. Mnoge zemlje su se uključile u trku za podizanje novih zasada. Uzmimo za primer Peru, jednu od zemalja Južne Amerike. U 2018. godini proizvedeno je 12.027 tona da bi sezone 2019. (januar – april 2019. godine) bilo proizvedeno 24.670 tona, to je za 105 procenata više! Cena postignuta u izvozu je 8,60 US$ za kilogram (za 27% više nego 2018.). Kod nas cene koja se postiže u otkupu od 5,5 – 6,0 eura za kilogram privlači mnoge.
Srbija beleži visoki procenat rasta podizanja novih zasada. Važno je odabrati prave sorte – najhrabriji su krenuli na putovanje gajenja borovnice u organskom načinu uzgoja. Tržište EU, Švedske, Norveške su pravi cilj za plasman slasnih bobica.
Zemljište za gajenje organske borovnice
Visokožbunasta borovnica (Vaccinium corymbosum) ima velike i specifične zahteve u pogledu proizvodne vrednosti zemljišta. Najviše joj odgovaraju duboka ( 30-50 cm), plodna ( sa sadržajem humusa od 7-10 %), kisela ( pH = 4,2 do 4,8 ), laka, dobro drenirana i dobro aerirana („vazdušno – prozračna“) zemljišta.
Nivo podzemne vode potrebno je da bude najmanje na 50 cm od površine zemljišta. Takođe, neophodno je da zemljište bude stalno umereno vlažno. Indikator za nedostatak vlage u zemljištu je pojava crvenila lišća. Preterana vlažnost zemljišta je takođe veliki problem u gajenju borovnice. Borovnicu ugrožava podzemna voda od 35 cm ispod površine zemljišta, jer prouzrokuje izmrzavanje korena u zimskom periodu.
Vrsta borovnice V. Ashei – „zečje oko“ podnosi i nešto teža zemljišta. Idealno zemljište za podizanje zasada borovnice su krčevine borove šume.
U Srbiji napogodnija zemljišta za ovu proizvodnju su šumska zemljišta, koja su bogata ostacima raspadnute biomase (drveta i lišća), gajnjače, deluvijalna zemljišta u podnožju brda, višegodišnje prirodne livade i pašnjaci.
Organske materije (humus) štite osetljive korenove borovnice na taj način što sprečavaju iznenadne promene pH vrednosti, vlažnosti i temperature zemljišta.
Kiselost zemljišta mora da se redovno kontroliše. Svako odstupanje pH vrednosti veoma brzo se uočava vizuelno na biljci.
Tržište EU za organsku borovnicu predstavlja pravu priliku za srpske proizvođače
Evropska unija je jedan od najvećih i najzahtevnijih potrošača borovnica na svetu, sa stalnim rastom potražnje za organskim varijantama, posebno u Nemačkoj, Holandiji, Švedskoj, Austriji i Norveškoj. Organska borovnica se ističe zbog stroge kontrole ostataka pesticida i višeg sadržaja antioksidanasa, što privlači zdravstveno osvešćene potrošače. Srpske organske bobice imaju značajnu prednost jer stižu u periodu kada su berbe u većem delu EU završene ili još nisu počele, omogućavajući stabilan plasman kroz lanac supermarketa. Sertifikovana organska proizvodnja donosi znatno više cene (često 30–50% veće od konvencionalne), a uz podršku EU standarda i rastuću potražnju za „čistim“ superhranjivim voćem, srpski izvoznici mogu da osvoje premium segment i obezbede dugoročne ugovore sa evropskim kupcima.
Piše: Nina Stojanović
