Izbor i priprema zemljišta za uspešan uzgoj borovnice

Ukoliko ste odlučili da se upustite u uzgoj borovnice, jedan od najvažnijih koraka je pažljiv izbor i pravilna priprema zemljišta. Borovnica je zahtevna biljka koja traži specifične uslove za optimalan rast i rodnost. U nastavku pročitajte sve ključne informacije koje će vam pomoći da obezbedite idealne uslove za vašu plantažu.

Koje zemljište je najpogodnije za gajenje borovnice?

Za uspešan uzgoj borovnice najprikladnija su duboka, plodna zemljišta sa oko 7-10% humusa. Idealna su rastresita, dobro propustljiva zemljišta sa kiselim pH vrednostima u rasponu od 4,3 do 5,5. Najbolje je da se zasadi nalaze na blagim padinama od 3 do 7% nagiba, sa severnim i severozapadnim položajima na nižim terenima, kao i južnim položajima na višim terenima.

Koji tereni treba izbegavati?

Važno je izbegavati terene sa lošom drenažom, gde se voda duže zadržava, poput zatvorenih dolina. Takođe, nepovoljni su položaji izloženi hladnim, suvima i jakim vetrovima, kao i strmi tereni. Koren borovnice ima malu usisnu moć i veoma je osetljiv, pa je neophodno da nivo podzemne vode bude najmanje 50 cm ispod površine zemljišta.

Vlažnost zemljišta i njena važnost

Za borovnicu je neophodno da zemljište bude stalno umereno vlažno. Nedostatak vlage manifestuje se pojavom crvenila na lišću, dok prekomerna vlažnost može izazvati ozbiljne probleme, uključujući izmrzavanje korena tokom zime. Podzemna voda koja je na dubini od 35 cm ili manje predstavlja opasnost po koren.

Hemijska i mehanička analiza zemljišta pre sadnje

Pošto borovnica ostaje na istom mestu i do 15 godina ili duže, svaka greška u pripremi zemljišta može imati dugoročne negativne posledice. Zato je neophodno uraditi detaljne hemijske i mehaničke analize zemljišta pre početka sadnje.

Kako pravilno pripremiti zemljište za sadnju borovnice?

Najčešća greška proizvođača je da sade biljke pre nego što je zemljište adekvatno pripremljeno, što kasnije otežava rad i povećava troškove. Priprema treba da počne najmanje godinu dana pre sadnje. Redovna kontrola pH vrednosti zemljišta je ključna jer svako odstupanje brzo utiče na izgled biljaka.

pH vrednost zemljišta može se korigovati dodavanjem fiziološki alkalnih ili kiselih đubriva. Povoljan efekat na strukturu i vlažnost zemljišta ima dodavanje strugotine ili iglica četinara. Za povećanje kiselosti zemljišta koriste se fiziološki kisela đubriva, najčešće sulfat gvožđa tokom zime, dok se u vegetaciji primenjuju amonijum sulfat ili urea u više navrata.

Kada i kako se vrši kalcifikacija zemljišta?

Kalcifikacija je neophodna kod ekstremno kiselih zemljišta. Za lakša zemljišta koristi se mleveni krečnjak, dok se za teža koristi živi (negašeni) kreč. Materijal se unosi u dva do tri navrata – dve trećine pre dubokog oranja, a ostatak neposredno pred plitko oranje. Prilikom unošenja krečnjaka, preporučuje se i dodavanje organskih đubriva kao što su stajnjak ili zelenišno đubrivo.

Suzbijanje korova i štetočina pre sadnje

Višegodišnje korove treba efikasno suzbiti pre sadnje. Najbolji rezultati postižu se kombinovanjem agrotehničkih mera sa upotrebom herbicida i smenom useva. Ukoliko postoji veća pojava glodara ili drugih štetočina, neophodno ih je uništiti ili oterati postavljanjem otrovnih mamaka. Neposredno pred sadnju treba obaviti finu površinsku pripremu zemljišta.

Zaključak

Pravi izbor i kvalitetna priprema zemljišta su od presudnog značaja za dugoročan i uspešan uzgoj borovnice. Poštovanjem navedenih saveta i redovnim praćenjem stanja zemljišta, možete obezbediti optimalne uslove za razvoj biljaka i bogat rod.