Stručnjaci upozoravaju na nove oblike „funkcionalne zavisnosti“: Oblik se menja, ali je i dalje zavisnost!

Savremeno društvo suočava se sa sve izraženijim, ali često nevidljivim problemom zavisnosti koji se razvija iza privida uspeha, stabilnosti i normalnog svakodnevnog funkcionisanja. Stručnjaci upozoravaju da sve veći broj visokoobrazovanih i profesionalno uspešnih ljudi poseže za psihoaktivnim supstancama, stvarajući fenomen poznat kao „funkcionalna zavisnost“.

Na konferenciji „Stare i nove zavisnosti – od izazova do rešenja“, koju je organizovala Specijalna bolnica za bolesti zavisnosti, istaknuto je da digitalno okruženje danas ne samo da prenosi informacije, već aktivno oblikuje ponašanja i stavove, pri čemu se upotreba supstanci sve češće normalizuje, pa čak i romantizuje.

Adolescencija kao ključni period rizika za razvoj zavisnosti

Istraživanja i klinička iskustva Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti pokazuju da mnogi pacijenti prve kontakte sa kockanjem ostvaruju već u adolescenciji. Ovaj period predstavlja fazu intenzivnog neurobiološkog i psihosocijalnog razvoja, što ga čini posebno osetljivim za nastanak i razvoj zavisničkih obrazaca kasnije u životu.

Stručnjaci upozoravaju da se upravo u ovom periodu formiraju navike i obrasci ponašanja koji mogu imati dugoročne posledice po mentalno zdravlje.

Nova slika zavisnosti: od vidljivih problema do „skrivenih“ obrazaca

Prim. dr sci. med. Diana Raketić, direktorka Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti, istakla je da se slika zavisnosti značajno promenila u odnosu na ranije decenije.

Nekada su, kako navodi, problemi bili jasnije vidljivi i društveno prepoznatljivi, dok su danas granice između upotrebe, zloupotrebe i zavisnosti znatno nejasnije. Alkoholizam je bio široko rasprostranjen, ali društveno tolerisan, dok su teške zavisnosti bile vezane za marginalizovane grupe i kasne faze bolesti.

Danas se, međutim, sve češće susreću kompleksni klinički slučajevi sa tzv. dualnim poremećajima, gde se zavisnost javlja istovremeno sa anksioznošću, depresijom, poremećajima ličnosti ili psihotičnim stanjima.

„Funkcionalna zavisnost“ – kada se problem skriva iza uspeha

Stručnjaci ističu da savremeni način života, koji favorizuje performans, brzinu i stalnu dostupnost, stvara dodatni pritisak na pojedinca.

U takvom okruženju raste upotreba supstanci koje pomažu „da se funkcioniše“ – uključujući stimulanse, anksiolitike i alkohol, često u obrascima koji se spolja ne prepoznaju kao problem.

„Radi se o zavisnosti koja se skriva iza privida uspeha“, navela je dr Raketić, upozoravajući da ovakvi obrasci često ostaju neprepoznati sve do ozbiljnih posledica.

Ponašajne zavisnosti: kockanje, internet i video-igre

Poseban izazov savremene medicine predstavljaju ponašajne (bihejvioralne) zavisnosti, koje ne uključuju supstance, ali imaju sličan neurobiološki mehanizam.

Među njima se izdvajaju patološko kockanje, zloupotreba društvenih mreža, internet zavisnost i gejming poremećaj. Istraživanja pokazuju da mnogi pacijenti prve kontakte sa kockanjem ostvaruju već u adolescenciji, što dodatno povećava rizik od razvoja hronične zavisnosti.

Gejming poremećaj i novi izazovi dijagnostike

Stručnjaci naglašavaju da gejming poremećaj postaje sve značajnije polje istraživanja, posebno u pogledu faktora rizika, prevalencije i mogućnosti lečenja.

Kako je istakla dr sci. med. Olivera Šbutega Filipović, rukovodilac Dnevne bolnice za hemijske i nehemijske zavisnosti, savremeni pristupi lečenju sve više uključuju integrisane i multidisciplinarne metode koje kombinuju psihijatriju, psihologiju i socijalnu podršku.

Digitalna terapija i uloga veštačke inteligencije

Na konferenciji je otvoreno i pitanje uloge digitalnih tehnologija i veštačke inteligencije u tretmanu zavisnosti.

Dr sci. med. Svetlana Vučetić Arsić navela je da veštačka inteligencija više nije eksperimentalni alat, već klinički primenljiva podrška u terapijskim protokolima, posebno u periodima između terapijskih sesija.

Poseban potencijal, kako je istaknuto, postoji u oblasti kokainske zavisnosti i ponašajnih poremećaja, gde digitalni alati mogu pomoći u pravovremenom prepoznavanju okidača i reakcija pacijenata.

Ipak, stručnjaci naglašavaju da AI mora ostati podrška, a ne zamena kliničkom radu, uz očuvanje terapijskog odnosa između pacijenta i stručnjaka.

Zavisnost kao posledica unutrašnjih konflikata

Bez obzira na oblik, zavisnosti imaju zajedničku psihološku osnovu – unutrašnju patnju, teškoće u regulaciji emocija, traume, anksioznost i depresiju.

Stručnjaci ističu da zavisnost često predstavlja pokušaj samolečenja i suočavanja sa pritiscima savremenog života, zbog čega je neophodan integrativni pristup lečenju koji obuhvata biološke, psihološke i socijalne faktore.

Prevencija i rana intervencija kao ključ borbe

Savremeni izazovi uključuju porast novih psihoaktivnih supstanci, ali i sve izraženije ponašajne zavisnosti, što zahteva kontinuiranu edukaciju, prevenciju i rano prepoznavanje problema, posebno kod mladih.

Specijalna bolnica za bolesti zavisnosti ističe da će dalji razvoj terapijskih modela, kao i saradnja sa domaćim i međunarodnim institucijama, ostati ključni u borbi protiv jednog od najvažnijih zdravstvenih izazova današnjice.