Mihailo Madžarević – Jedan od Najhrabrijih Srpskih Oficira Prvog Svetskog Rata

Kada se govori o najvećim herojima Prvog svetskog rata, ime Milunke Savić je poznato gotovo svima. Međutim, zasluženo manje pažnje dobija Mihailo Madžarević, jedan od najhrabrijih i najodlikovanijih srpskih oficira Velikog rata. Njegova hrabrost i vojnički podvizi ostavili su neizbrisiv trag u istoriji naše zemlje.

Izuzetna hrabrost od mladih dana

Još kao osamnaestogodišnjak, Mihailo Madžarević se pridružio srpskoj vojsci i učestvovao u oba Balkanska rata. Već tada je pokazao izuzetnu hrabrost – zarobio je tursku bateriju kod Bitolja, za šta je nagrađen Srebrnom medaljom za hrabrost.

Podvizi tokom Prvog svetskog rata

Sa početkom Prvog svetskog rata, Madžarevićeve vojne sposobnosti došle su do punog izražaja. U jednoj od prvih akcija uspeo je da preciznim hicem sa udaljenosti od oko 400 metara spasi srpsku seljanku koju je austrougarski izviđač koristio kao živi štit.

Ubrzo potom, zajedno sa podoficirom, upao je u kuću kod Gornjeg Milanovca u kojoj se nalazio vod austrougarskih vojnika. Iznenađeni neprijatelji predali su se bez otpora, a Madžarević je za ovaj podvig dobio Zlatnu medalju za hrabrost.

Junaci sa Save: hrabrost i strategija

Jedan od njegovih najpoznatijih podviga dogodio se u maju 1915. godine na reci Savi kod Vladimiraca. Sa samo šesnaest dobrovoljaca, pod okriljem noći, prešao je reku u tri čamca i skriven do svitanja iznenadnim napadom zarobio dvadeset austrougarskih vojnika – bez ispaljenog metka.

Kada je kralj Petar I saznao za ovaj podvig, lično ga je pozvao telefonom, čestitao mu i odlikovao Karađorđevom zvezdom, istovremeno unapredivši ga u čin poručnika.

Još smelije akcije i bitke

Samo mesec dana kasnije, kod Mišarske ade kod Šapca, Madžarević je sa 214 dobrovoljaca prešao na ostrvo koje je držao brojčano jači neprijatelj. U zoru je izveo odlučan juriš i primorao čak 136 austrougarskih vojnika na predaju.

Njegovim podvizima tu nije bio kraj – kod Smedereva zarobio je ponton sa 27 nemačkih vojnika, a potom je sa srpskom vojskom prošao kroz teško povlačenje preko Albanije do Krfa.

Najpoznatiji podvig na Solunskom frontu

Na Solunskom frontu, na vrhu Kajmakčalana, bugarski mitraljez zaustavljao je napredovanje srpske vojske. Madžarević je tražio dozvolu da uništi neprijateljsko mitraljesko gnezdo. Sa jednim podoficirom, naoružan bombama, puzao je do samog vrha planine i uspešno uništio mitraljez, čime je omogućio dalji prodor srpske vojske.

Regentar Aleksandar skinuo je svoju Karađorđevu zvezdu i zakačio je na Madžarevićev šinjel, dok mu je francuski general Saraj uručio Legiju časti.

Život nakon rata i posledice Drugog svetskog rata

Posle rata demobilisan je u činu majora. Tokom Drugog svetskog rata odbio je ponudu generala Milana Nedića da preuzme dužnost komandanta žandarmerije, zbog čega je interniran u logoru na Banjici, a zatim proveo četiri godine u nemačkom zarobljeništvu.

Nakon rata nije se vratio u komunističku Jugoslaviju, već je emigrirao u Sjedinjene Američke Države, gde je radio teške fizičke poslove do smrti 1965. godine.

Zaslužena počast i sećanje

Mihailo Madžarević sahranjen je u porti manastira Svetog Save u Libertivilu, kod Čikaga. Iako je bio jedan od najvećih srpskih ratnika, njegovo ime zaslužuje mnogo veću pažnju i poštovanje u domovini.

Mihailo Madžarević ostaje simbol hrabrosti, požrtvovanja i neustrašivosti koje su krasile srpskog vojnika u najtežim vremenima naše istorije.