Taorska vrela izviru iz pećine, ovako nešto se retko viđa
Na obroncima Divčibara, u selu Donji Taor kod Kosjerića, nalazi se jedan od najlepših prirodnih dragulja zapadne Srbije – Taorska vrela. Skrivena među gustim šumama i netaknutom prirodom, ova jedinstvena oaza privlači posetioce kristalno čistom vodom, živopisnim slapovima i pejzažima koji podsećaju na prizore iz bajke.
Izvor vode izbija iz pećinskog otvora, a zatim se preko vekovima taloženih bigrenih naslaga spušta ka podnožju planine Povlen, gde se uliva u reku Skrapež. Na tom kratkom toku nastaje niz manjih slapova i vodopada koji Taorska vrela čine jednim od najfotografisanijih prirodnih lokaliteta u ovom delu Srbije.
Mesto koje osvaja na prvi pogled
Lepota Taorskih vrela mnoge posetioce ostavlja bez daha već pri prvom susretu.
„Ovo mesto smo otkrili sasvim slučajno obilazeći sela kosjerićkog kraja. Iz Makovišta nas je put odveo niz padinu do Taorskih vrela i ostali smo potpuno očarani. Voda na relativno kratkom rastojanju prelazi preko bigrenih naslaga i formira brojne slapove. Meštani su nam rekli da se upravo ovde nalazi jedna od najvećih akumulacija bigra u ovom delu Srbije“, rekao je za RINU Jovan Janković iz Užica.
Zahvaljujući neprekidnom taloženju krečnjačkih naslaga, pejzaž se vremenom menja, pa priroda na ovom mestu neprestano stvara nove oblike i vodene kaskade.
Vodenica koja i danas melje žito
Snaga vode sa Taorskih vrela nekada je pokretala čak dvanaest potočara u kojima se mlelo brašno za stanovnike okolnih sela. Danas je ostala sačuvana samo jedna vodenica, koja i dalje radi i predstavlja živ spomenik nekadašnjem načinu života.
„Želeli smo da sačuvamo vodenicu od propadanja i zato je održavamo i danas. Tokom leta ovde dolazi veliki broj posetilaca iz svih krajeva Srbije. Neki dolaze planski, a neki sasvim slučajno, prateći putokaze duž makadamskih puteva. Priroda nam je podarila mnogo toga – čistu vodu, šumsko voće i lekovito bilje. Od njih pravimo domaće proizvode, rakiju i meleme kojima rado poslužimo goste“, kaže Nada Nikolić, čuvar tradicije i domaćin stare vodenice.
Carstvo sremuša na padinama Povlena
Pogodno zemljište, obilje vode i očuvana priroda doprineli su tome da padine oko Donjeg Taora svakog proleća budu prekrivene sremušom, poznatim i kao divlji ili medveđi beli luk.
Ova samonikla biljka vekovima je deo narodne medicine, a meštani veruju da ima izuzetna blagotvorna svojstva za organizam. U njenu čast organizovana je i manifestacija „Dani sremuša“, koja okuplja brojne posetioce i ljubitelje tradicionalne kuhinje.
„Sremuš se koristi na različite načine – stavlja se u med, dodaje komovači, pripremaju se salate, pite i razni specijaliteti. Nekada su se ljudi ovde najviše lečili upravo uz pomoć sremuša i prirodnih preparata“, pričaju domaćice iz Donjeg Taora.
Prirodno dobro pod zaštitom države
Zbog izuzetne geološke, hidrološke i pejzažne vrednosti, Taorska vrela proglašena su Spomenikom prirode. Za ovo područje predviđen je režim zaštite drugog stepena, sa ciljem očuvanja jedinstvenih bigrenih naslaga, vodopada i bogatog biljnog i životinjskog sveta.
Spoj netaknute prirode, tradicionalnih vodenica, lekovitog bilja i kristalno čistih izvora čini Taorska vrela jednim od najlepših skrivenih kutaka Srbije. Za one koji žele da pobegnu od gradske gužve i upoznaju autentične lepote zapadne Srbije, ovo mesto predstavlja pravu oazu mira i prirodnog bogatstva.
